Nedjelja ujutro,

iPhone kreće tulit.

Velik dan je ispred mene,

neću doma trulit.

 

Hopa cupa klada

već je u kaminu,

a cucak je pregladnio

znam, pogle’ mu slinu!

 

Za doručak klasika

špek, kobasa, sir.

Vel’ka čaša mlijeka

Il’ ti ga klistir.

 

Palim auto, pogled mi

na retrovizor pada.

Koga ja to vidim?

Neobrijanog gada.

 

Stišćem gas,

da ne zakasnim se trudim.

Na Kajzerici uskače drug

i odmah rakijom ga nudim.

 

Rajčice, dehidrator, kolinje,

malč, gnoj, med i gliste,

primjećujemo da teme naše

ama baš uvijek su iste.

 

Izlazimo iz metropole

ispred nas ravnica.

Još gutljajčić, dva rakije

i rumena nam lica.

 

Tmuran krajolik,

kuće bez fasade;

ekološki otisak kraja

jednak onom cijele Kanade.

 

Nervoza raste

u želudcu mi kruli.

Cilj sve je bliži

za Gudovac ste čuli?

 

Molim, molim?

Prosim šalu na stranu!

Pa tamo se održava

najveći stočni sajam na Balkanu.

 

Ali danas nema krava, koki i gujdi

i ne bira se najljepše tele.

A ne, ne

današnja tema su saće, med i pčele.

 

Ulazimo unutra malčice drsko

Znamo kaj je vrcaljka za med,

propolis i varoa,

uopće nam nije bed.

 

A kad tamo

refraktometar, jenter, rotacioni stol

varox isparivač, vilica rsf logar…

Kakvo poniženje, koja duševna bol!

 

Kidamo nalijevo,

pa mi ovdje ne kužimo ništ!

Bež’mo prika do Dančinih

na paprikaš i gemišt.

 

I tako, podvijena repa

vraćamo se kući

ali ne predajemo se jer znamo

da u nama mali eko pčelar čuči.

 

I zato Gudovac dragi,

vidimo se za godinu dve

a do tad obećavam

naučit ću sve!

Rale