U  noći 15. maja iznad Kliničkog Centra Grada nadvio se crni oblak i kiša je počela da pada. Zloslutni se dah ulicama spuštao na asfalt koji je nesrećno šuštao.

Video zapis s koncerta.

 

U raspadnutom sanatorijumu bez maltera i poda čuo se zvuk razularenih katoda. Kroz prozore dim je napolje kuljao dok se unutra skup ludaka ljuljao. Na ulazu samom stoji naočarke tankoprsti, čeka da farbom tuđe majce krsti. To je drug laborant FANZIN CEGER koji NOVO DOBA motive štampa i na treger. Nad njim se doktorka DRAGINJA nadvila i sve što je ovaj napravio na ofinger je stavila. U desnoj ruci čudnu napravu drži kojom sistematski sve te prnje prži.

 

U hodniku dalje čudna osoba luta, lepi listove iz sveske na zid preko puta. Na glavi šešir treska dok zubima škrguće, pokušava da magični patafiks sažvaće. To je jedan dečko koji nema mane, to je pacijent BATA DANE. Ispovesti stare na pločice on ređa, dok mu sve vreme neko gleda u leđa. Odsjaj stakla naočara o zloj nameri svedoči, hoće i ovaj nešto na zid da okači. Njega zovu PROFESOR jer je mnogo naobrazovan ali sigurno nije zbog toga hospitalizovan. On pati od deluzije i ima poseban tretman, mračne slike pravi jer misli da je Betman.

 

Direktorka JOHANNA ima namršteno lice jer mora baš sada da obiđe samice. Celu noć su se dvojica elektrošokovima pržili, ne bi li se njenih pravila držali. Zato su RADOVAN i BRUNO kao dva brata, naučili da se drže istog formata. Tri rada je direktorka obesila, dekolaž i apstrakcija zid su krasila. Od ponosa joj zablisali koža i ten, al možda joj je ipak draži Betmen. Da im plezir učini i oslobodi ih tripa, svima im je rekla da je ovo izložba STUDIOSTRIPA. Za konzilijum doktora ona slajdove o pacijentima sprema, ne bi li dokazala da im pomoći nema. Sakupila je slike celog NOVOG DOBA, a konsultacije potražila od doktora MILOŠEVIĆ BOBA.

 

Taman kad se približila poslednjoj tački, začuo se mjauk Šredingerovih mački. To su pacijenti na kojima su vršili eksperimente, uzeše sada svoje mučiteljske instrumente. Uzeli su teremin, pedale i glasovni stroj, u spontanoj strasti nazvali se  VISDOMSTANN/ NUNDATA /HOBBLEDEHOY. Na ciglama se videle projekcije njihove svesti jer su moždani eksperimenti bili česti.  Hipnotišući zvuk različitih frekvencija počeo da se širi do svih ordinacija. Kad su čuli ovu buku puča, zamalo da izbije ošamućena tuča. U zajedničku prostoriju svo ljudstvo je došlo, sve što ih je bolelo sada ih je prošlo.

 

Dva visoka momka sa sprata se spustili, kad čuše za haos kose raspustili. Preuzeše mesto kod televizora,  usput oborivši svog supervizora. Čekić, uzengija i nakovanj počeli da bruje, a od pacijenata se samo D’KAP SHKORETZ čuje. Odzvanjao je sada težak i mutan lo-fi funk, i opsesivno-kompulsivni ritam jak.

 

Posle sat vremena stiglo pojačanje, šizofreni pacijenti prevalili odstojanje. Od unutrašnjeg konflikta zgrčena im lica, više se nije znalo dal’ su narodnjaci ili pankerica. Kad se ciga zaželi ludačkoga pira, on pošalje LENHART TAPES ORCHESTRA u Beograd da svira. Na svu palu kišu stihovi se ore: ja te gledam a oko nas more!  Od sve galame doktori po ćoškovima bride, čak su ostavili slajd mašinu da sama ide.

 

Odjednom se začu zvuk sintisajzera, stigla dva pacijenta iz Teodora Drajzera. Lepo su obučeni i deluju fini, dok ne počeše da urlaju i skaču po „bini“. Zavisni poremećaj ličnosti je njihova dijagnoza, zato su odlepili jer im treba još jedna doza. Ostali ludaci zaurlali od manira i mašina, KONVOJ BONTON BAJKERA ne prati tišina.

 

Iza stuba stoji jedna čupava figura, od lica nije ništa ostalo već samo frizura. Nasmešio se časkom zloćudnim kezom kao doktorant koji je tek završio sa tezom. Sad je jasno da je on ceo puč pripremio, tako što je pacijentima lekove zamenio. Od silne sreće nije znao šta da radi, pa je iz mantila štapiće za uši počeo da vadi. Znaju ludaci da je on u njihovoj ligi i zato ga svi zovu: Ozloglašeni Doktor IGGY. Na polestku došla doktorka LAZY YVA, tek je tada skontala u sobi šta se zbiva. Zbog svog kreda i homeopatske terapije, odluči brzo da klin klinom izbije.

 

Crnu sambu ludacima pustila, ne bi li im napetost popustila. Međutim ludaci za terapiju ne haju, napraviše samo još luđu graju. Nije više bilo jauka i muka kad je Iva pustila opšti hit „Bazooka“. Najednom Višu Upravnicu zabolela glava pa poviče glasno: Sad mora da se spava! U taj mah stisne prekidač i ugasi struju: Neću da dozvolim da vas više truju! Skupila ludake i počela da stenje: vodim vas na Zeleni Venac, na specijalno odeljenje! Izmoreni jadnici po podu se valjali dok na kraju nisu pozaspavali. Bilo kako bilo, karnevali odu i dođu, videćemo se ponovo kad glavobolje prođu…

Sve vam je prepričala pacijentkinja MILJA i NEMA TOG PODRUMA u kom bi se ona krila. Ova voli da se dere i smeje grohotno dok dinare broji mahnito i pohotno. Lakše bi bilo to dranje i brojanje šuški, samo da nema taj oholi glas muški.

 

photo by Bojana Rudović Žvanut  i Johanna Marcadé

video by Bojana Rudović Žvanut

https://soundcloud.com/nebriga/konvoj-bonton-bajkera-stoka

https://www.facebook.com/lenhartapes